Velelpno Oblačinsko jezero, dragulj južne Srbije. Postoji poznata legneda o nastanku jezera i o celom ovom kraju.

Pre mnogo, mnogo godina, kada jezero još nije postojalo, naselili su se ljudi. Onda su odlučili da sade pšenicu, ječam, ovas, vinovu lozu, čuvaju pčele, jednom rečju otpočeli su život, koji im je plodna zemlja omogućila. Što je vše ljudi bilo to je više bilo i konflikata. Kako se tenzija povećavala, došlo je do vrhunca. Odjednom zbog previše konflikata nastadoše veliki oblaci, oluja se spremala, oluja koja će promeniti sve. Počelo je da grmi i da seva, počela je kiša, oluja je bila tu. Ljudi su se uplašili i krenuli da se razbežavaju. Pobegli su na tri čuke. Na prostorima gde su oni živeli, krenule su da se stvaraju velike vatre i požari, sve za šta su ceo život radili bilo je uništeno. Ljudi koji su se krili, počeli su da se pitaju zašto im se ovo dešava. Dođoše do zaključka, da se sve to događa zbog njihovih konflikata. Zbog toga su se pomirili. Na prostoru na kome su se nalazili njihovi domovi i usevi, nastalo je velelepno Oblačinsko jezero svetloplave boje, koje je dobilo ime Oblačinsko zbog oblačine koja je vladala toga dana zbog konflikata ljudi. Nakon doga odlučiše da svoje kuće izgrade oko jezera, tako su nastala okolna sela.

Kako je sve više i više ljudi bilo u selu oni su došli do zaključka da svaki put kada je grmljavina i neka oblačina da se tada svađaju ale i zmajevi. I da se zmaj nalazi na njihovoj strani i u jezeru navodno. Međutim, kao kompenzaciju za to on uzima ljude i stoku i tako su počeli da nestaju. Ljudi nisu bili toliko imućni i onda su se požalili najbogatijem čoveku koji je bio Veliki Jastrebac, imao je ogrmone šume, stada, prostranstva. On im je rekao da se ne brinu i da će rado da žrtvuje svoju stoku. Kako je vreme prolazilo zmaj je tražio sve više i više tako da Veliki Jastrebac nije imao šta više da mu da. Njegov sin, Mali Jastrebac, se pobunio i odlučio je da ubije zmaja. Majka, Padina, i otac, Veliki Jastrebac, su ga zamolili da to ne radi jer im je bio bitniji sin od stoke.

Međutim, on je došao do jezera i rekao je da će tu da spava sve dok ne ubije zmaja. Tako je jednog dana nestao zmaj ali i Mali Jastrebac. Njegovi otac i majka su počeli da plaču i od njihovih suza su nastale naše dve poznate reke Zapadna i Juzna Morava koje su tako tekle same dok se nisu ujedinile u Veliku Moravu i ulile se u Dunav i kasnije u Crno More. Nakon nekog vremena preko Dunava prešao je Mali Jastrebac držeći za ruku ženu višnju, kada su njegovi roditelji videli da on sa sobom vodi snajku oni su bili oduševljeni i pozvali su razne ljude da žive ovde, i tako je nastala crkvica Sv. Jovana. Kako bi ispoštovali svoju snajku, majka Padina je rekla, ako jedan kraj moze da posadi polja i polja lavande za svoju nevestu možemo i mi višnje. Tako su posadili višnje svuda okolo. Okolni seljani su bili oduševljeni višnjom koja ima specifičan ukus i dobro rađa te su i oni počeli da sade. Tako je višnja postala poznata u ovom kraju.

Selo Lepaja se nalazi blizu Oblačinskog jezera. Tu se nalazi oko 300 godina i ono je isto poznato po višnji. Iza tog imena Lepaja krije se posebna misterija koja se prenosi sa kolena na koleno u selu. Naime, još za doba Turaka dok su se mlade devojke odvodile u Istambul, bila je najlepša devojka sela. Kako bi sprečila svoju sudbinu došla je do potoka koji protiče kroz selo i nad potokom je pričala lepa ja, ja jadna ja i svoje lice je nagrdila tako. Turci su je likvidirali jer više nisu bili zadovoljni njenom lepotom. I iz njenog kukanja lepa ja, jadna ja nastalo je ime sela Lepaja.