Lepa Ajša bila je ćerka bogatog i moćnog Selim-bega. Prema legendi Ajša – lepa Turkinja se zaljubila u Stojana, siromašnog srpskog pastira i htela je da ide u planinu sa njim. Stojan takođe nije ostao ravnodušan. Tajno su počeli da se sastaju pored Vranjske reke. Sa pijace su počele da se šire priče o zabranjenoj ljubavi. Priča o ljubavi između mlade Turkinje i srpskog mladića stigla je i do ušiju snažnog Turčina Selim-bega. Jednog dana Selim-beg pratio je svoju kćer. Imao je pušku u rukama. Kada je našao Ajšu pored reke sa Stojanom, uperio je pušku u mladića, ali metak je pogodio njegovu kćerku, koja je telom pokrila mladića pokušavši da ga zaštiti. Drugi metak pogodio je svoju metu. Poslednja želja umirajuće Ajše bila je da njen otac podigne most na tom mestu koristeći novac namenjen za njen brak.
Otac je udovoljio zahtev svoje jedine ćerke. Tokom 1844. podigao je most koji se zove Beli most. Povezivao je levu i desnu obalu Vranjske reke. Nazvan je belim jer je izgrađen od belog mermera a na njemu je postavljena ploča, tzv. Tarih na kojoj na turskom i arapskom jeziku stoji natpis „Proklet neka je onaj koji rastavi što ljubav sastavi“.
Ispod ovog teksta je tekst na arapskom:
„O, čuvaru, vlasnica ove dobrote i lepote, Hanuma Aiša, gradi ovaj most, kako bi mogao Bog da oprosti sve njene grehe i grehe njenih roditelja.“
Danas sve više i više turista iz celog sveta posećuju Beli Most: zaljubljeni uzimaju vodu pod mostom i prskaju svoju odeću kako bi zaštitili svoju ljubav od zlih sila. Na Dan zaljubljenih veliki broj mladih, zaljubljenih i bračnih parova prelaze most dva puta: kažu da Beli Most ima čudan efekat, koji ne može da se objasni i do danas.
