Manastir iz 14. veka. Postojao je pre Kosovskog boja, što znači 110 godina pre otkrivenje Amerike ovde je služena liturgija. Bio je muški manastir, živeli su monasi. Ktitor manastira je Orlović Pavle, odnosno Vojvoda od Crepa u narodnim pesmama opevan kao Orlović Pavle. Na poznatoj slici Kosovka devojka poji junaka, to je taj junak. On je bio barjaktar u vojsci Cara Lazara. Pre Kosovskog boja vlastela sa dvora iz Kruševca je dolazila u Bukovik da lovi. Manastir se nalazi u podnožju planine Bukovik i planine Ozren. Ozren i Soko banja su udaljeni 5km vazdušnom linijom, tako da je vazduh izuzetan. Vlastela je dolazila u ove krajeve da lovi, ti lovovi su trajali mesecima a ne kao danas, dodje ujutru džipom a vrati se uveče.

Ovde se nalazi izvor, tu je bilo vode i pretpostavlja se da zahvaljujući toj vodi i ravnijem terenu da su ovde prvo napravili konak, lovačku kuću da bi imali gde da borave prilikom lovova. Posle toga odmah, kao što je to bivalo u to vreme, napravi se zadužbina to jest crkva. Posle su tu živeli monasi. Crkva je 2 puta rušenai spaljivana od strane Turaka. Zadnji put je u 16, 17. Veku spaljena i onda je ona obnovljena pod vodjstvom Karadjordja, to je negde krajem 18. Početkom 19. Veka. Tada više na žalost nije bio manastir jer je zadnja najezda Turaka oterala monahe, bilo ih je 30-ak, i oni su pobegli za Bugarsku. Od tada od Karadjordjevića pa sve do 2014. godine ova crkva je služila kao parohijska crkva za okolna sela. Dolazio je sveštenik nekoliko puta godišnje ovde da služi. Sve do formiranja Kruševačke eparhije je služila kao parohijska crkva. Kada se formirala eparhija, onda je vladika, gospodin David tako izvoleo, da ovo mesto vrati u prvobitno stanje, da opet bude manastir i odredjeno je da bude ženski manastir. Tako da od 2014. dolaze monahinje u manastir a od 2015. počinje 3. obnova, jer tih 200 godina dok je služila kao parohijska crkva dosta je propala i od vlage i konak jer niko nikad nije tu živeo. Pogotovo za vreme zadnjeg rata bila je velika eksplozija u Paraćinu, ona je dosta oštetila crkvu jer se osetilo čak tu i ona je bila pukla na 2 dela. Onda su monahinje godinu dana razmišljale o obnovi i prilazive obnovi da vide kako mogu da je spase. Preporuke su bile da se sruši i da se zida nova, medjutim uspele su da nadju stručne majstore i adekvatne arhitekte koji su izveli te radove, tako da nije srušena. Ovo je prvi put posle 5 godina da crkva više nije obložena skelama i da može da se udje.

Obnova se nastavlja jer sada sledi živopis ali je crkva osposobljena da može da se živi. Monahinje se trude da organizuju svoju svakodnevicu pored obnove, tako da imaju svoje proizvode, brojanice, ikone. Trude se da uzmu sve što im priroda daje i da ne udju u trku sa industrijom, proizvode rakiju i voćne sirupe. Sve je organsko, voće, povrće se zaliva isključivo izvorskom vodom i radi se po najjednostavnijim i po najstarijim receptima koji su im poznati. Sada imaju čuvenu kremu od Gaveza, melem, koji se pokazao dobrim i prave melem od Nevena. Poznati su njihovi sapuni od glicerina (medicinski), ali i domaći od svinjske masti (peraće). Sve rade same, ručno i najbitnije sve se radi uz molitvu i uz blagoslov, tako da to daje poseban kvalitet. Podrumska prostoriju u konaku je pretvorena u paraklis, kapelu, jer je crkva bila u skelama tako da nije mogla da služi. Ova manja i danas ostaje u službi kao zimska crkva za venčanja, krštenja… Manastir ima veliko bogatstvo, čestice mošti. Imaju 65 čestica ruskih svetitelja i čestite mošti apostola Andreja, Filipa Nestora, Svetog Dimitrija, Jovana Krstitelja. Nedavno, uz blagoslov Vladike, dobili su i deo moštiju Svetog Nektarija Eginskog. Imaju i repliku Jerusalimske ikone Majke Božije koja je stigla direktno iz Jerusalima sa malim kamenom sa groba Majke Božije. U doba kada je ona živela i kada je sahranjena nisu postojale fotografije, tako da je to apostol Luka nacrtao na tom mestu gde je sahranjena i to je ikona koja se smatra najverodostojnijom. Kako je apostol Luka živeo sa Bogorodicom, poznavao je lično, smatra se najverodostojnijom. Ona je ukrašena sa 300 cirkona i 23 poludraga kamena, i veličine je 1×1,40m. Liturgija se služi subotom, nedeljom i praznikom. U manastiru ima mesta za konak i duži boravak. Na tremu 140 ljudi može da se smesti i ruča. Ovo je najmanji manastri u ovom nizu manastira koji se nalaze u blizini.