Bovansko jezero je smešteno na reci Moravica u blizini grada Aleksinca. Kada je jezero trebalo da se izgradi i da se poplavi teren, građevinski tim je naredio ljudima da se isele iz doline. Čitavo selo, koje je bilo smešteno u klisuri, bilo je iseljeno, a njihove kuće su ostale da ih uništi dolazni plimni talas. Svi su se preselili, osim jedne stare žene koja je odbila da napusti svoj dom. Jedan radnik je pričao sa njom i upozorio je da će, ako ne ostavi svoju kuću, umreti, a ona mu je odgovorila da bi rado izgubila svoj život i proklela je jezero da zahteva žrtvu svake godine. Niko nije ozbiljno shvatio njeno prokletstvo, ali ih je to sustiglo kasnije. Iz godine u godinu radnici su počeli da umiru, njihove porodice su postajale siromašnije, stoka se razboljevala, žene su ostajale neplodne. Svake godine novi nesmotreni vozač probijao je ogradu svojim kolima i padao je u jezero, a hladan tok reke uhvati plivače i oni potonu na dno.
Lokalni ljudi veruju da prokletstvo nastavlja i danas i namerno ne idu na jezero dok ne saz naju da je neko nedavno umro tamo što bi značilo da je opasnost prošla jer je jezero uzelo svoju žrtvu.
